Kovid nam je torej pokril obraze kot sužnji ...

"... Med popoldanskim sprehodom pod mestnimi oboki me je pozdravil prijatelj, ki pa ga nisem prepoznal. Zaradi maske, ki jo je imel na sebi, ga nisem mogel prepoznati. Šele potem, ko je kršil stroga pravila proti kovidu, torej šele potem, ko je odstranil 'gobec', sem lahko razumel, za koga gre in vrnil pozdrav. Trivialna epizoda, ki se zgodi kdo ve, koliko Italijanom v tem času pandemije. Kljub temu me je ta majhen incident spodbudil k razmišljanju o pomembnosti človeškega obraza. Nemogoče je povezati se z drugim, ne da bi prepoznali obraz drugega.

Nekje sem se spomnil, da sem nekje prebral, da vsak človek, takoj ko prvič v življenju odpre oči, išče obraz: obraz svoje matere. To iskanje se nadaljuje skozi vse življenje in predstavlja duh iste komunikacije in odnosa z drugimi. Odkrivamo, da smo ljudje, ko si lahko pogledamo v obraz in rečemo 'ti'. Dejansko novorojenček išče obraz matere, tako kot otrok išče obraz staršev, ljubimec obraz ljubljene osebe, učenec obraz učiteljice, človek obraz Boga. ..."

Kovid nam je, dakle, pokrio lica kao robovima

Tokom popodnevne šetnje ispod gradskih svodova, prijatelj me pozdravio, ali ga nisam prepoznao. Zbog maske koju je nosio, nisam mogao da ga prepoznam. Tek nakon što je prekršio stroga pravila protiv Kovida, odnosno, tek nakon što je sklonio “brnjicu“, uspeo sam da shvatim o kome se radi i da uzvratim pozdrav. Trivijalna epizoda, koja se događa ko zna kolikom broju Italijana u ovo vreme pandemije. Ipak, ovaj mali incident me naterao da razmislim o važnosti ljudskog lica. Nemoguća je veza sa drugim bez prepoznavanja lica drugog.

Setio sam se da sam negde pročitao da svaki čovek čim prvi put u životu otvori oči, traži lice: lice svoje majke. To traženje se nastavlja tokom čitavog života i predstavlja duh iste komunikacije i odnosa sa drugima. Otkrivamo da smo ljudi kada možemo da pogledamo u lice i kažemo “ti“. U stvari, novorođenče traži lice majke, kao što dete traži lice roditelja, zaljubljeni lice voljene, učenik lice učitelja, čovek lice Boga.

Drama današnjeg rastočenog postmodernog društva leži u činjenici da današnji čovek nije u stanju da svesno bilo kome kaže “ti“. Upravo se u ovoj drami i krije opsesivna i nasilna potraga za moći koja u velikoj meri karakteriše uobičajene odnose među ljudima, zasnovane uglavnom na sistematskom svođenju drugog na plan o posedovanju i upotrebi.

To je model kulture koji moć već dugo nameće i prosipa okolo koristeći svoju smrtonosnu propagandnu mašineriju. Samo pratite bilo koji TV program uveče ili čitajte zabavne časopise..

Moćnima treba da unište društvene odnose, da stvore usamljene, izolovane pojedince, koji su, možda, samci, bez korena, bez identiteta, krhki, bespomoćni i uplašeni, odnosno subjekti savršeno podložni manipulisanju.

Sa ovog stanovništa, pandemija Kovid-19 je neočekivana (ili željena?) Mana s neba. Čak je i potvrdila da lice treba sakriti iza maske. Ali, kako uspostaviti odnos sa drugim, a da mu ne vidite lice? Ljudsko lice je deo tela koji uvek mora biti otkriveno i koji ne sme biti skriven.

Nije slučajno da je u Antičkoj Grčkoj rob definisan kao ἀπρόσωπος (apròsopos), to jest, a- bez, pròsopos- lice. Dakle, bez dostojanstva, bez slobode, puki „res“ [„stvar“ na latinskom] , predmet u rukama gospodara. Nepokriveno lice znak je slobode. I gubavci, uklanjani iz zajednice, bili su bez lica.

Lice je i ono što čoveka razlikuje od životinje, kako nas je naučio veliki Ciceron u svom delu De Legibus (I, 27): “(…) is qui appellatur vultus, qui null in animante esse praeter hominem potest, indicat mores” (Ono što se naziva licem, koje ne može postojati ni kod jednog živog bića, osim kod čoveka, ukazuje na karakter osobe).

Lice je ključni element ljudskih odnosa. Čak je i Bog, da bi se ljudima predstavio, morao na trenutak da pokaže i svoje lice, postajući čovek, to jest, ulazeći u Istoriju kao ličnost. Otkriva se preko lica Isusa Hristosa, koji je postao lice ljudskog usuda, priroda značenja našeg bića, upravo zato što je Isus Hristos lice Oca.

Time je potpuna definicija ljudskog smisla u svetu došla preko lica.

Setio se i da je litvanski filozof, Emanuel Levinas, veći deo svojih filozofskih istraživanja posvetio značenju lica. Za litvanskog mislioca, otkrivanje, a time i predstavljanje drugog, odvija se u dijalogu, “licem u lice“. Drugi tada biva otkrovenje dostupno posebno putem lica, koje je primarno sredstvo komunikacije i alat kojim se otkriva svačija ljudskost, do te mere, da omogućava uvid u trag Beskonačnog. Na čovekovom licu se najviše vide grimase, a time i njegov odnos prema Moći. Zato je lice – kao što je jasno napisao Đorđo Agamben, drugi filozof kojeg poštujem – i “mesto politike“.

Posebno stanje u koje je čovečanstvo upalo tokom pandemije Kovid-19 otišlo je toliko daleko, da se skrivanje lica smatra normalnim, čak se smtra potrebnim da je dužnost sprečiti drugog da otkrije svoje lice. Agamben, takođe, i upozorava da “zemlja. koja odluči da se odrekne sopstvenog lica, koja svuda maskama pokriva lica svojih građana, je zemlja koja je iz sebe izbrisala svaku političku dimenziju“. I “u ovom praznom prostoru, podvrgnutom neograničenoj kontroli u svakom trenutku, pojedinci izolovani jedni od drugih, koji su izgubili neposredne i čulne temelje zajedništva, mogu samo da razmenjuju poruke, koje se šalju imenu bez lica“.

Nikada, kao u ova vremena, kada se ispostavlja da vanredna zdravstvena situacija uslovljava i zakone, kada Ausnahmezustand (stanje izuzetnosti) Karla Šmita rizikuje da postane normalna paradigma vlade, lice je zaista mesto politike. Ono je izazov tiraniji koja polaže pravo na narod bezličnih, “апрòсопос“, koga čine bezlični pojedinci, bez dostojanstva, bez identiteta i bez slobode.

Agamben je veoma jasan o ovom pitanju: “Naše nepolitičko vreme ne želi da vidi pokaže svoje lice, drži ga podalje, maskira ga i krije. I ne sme da bude nikakvih lica više, samo mogu cifre i brojevi. Čak je i tiranin bezličan.” I, to je to.

***

Prevod na engleski za Geopolitika.ru: Kostantino Ćeoldo (https://lanuovabq.it/it/cosi-il-covid-ci-ha-coperto-il-volto-come-gli-schiavi)

Prevod na srpski: Geopolitika.ru

Izvor: https://balkanskageopolitika.com/2021/03/27/kovid-nam-je-dakle-pokrio-lica-kao-robovima/