Vstajenje 2145432

 12.5.2017

Ispričat ču vam priču o tome, kako je umro moj tata, šta se desilo posle toga, koliko puta sam preko medija pričala sa njime itd. Moj tata je otišao 15. marta 1998, jedan dan posle njegovog 63. rođendana. Od januara do marta bila sam uz njega, iako sam zapravo živela u Beču... pa sam dolazila kući u Ljubljanu, da ga vidim i da budem uz njega i uz majku. Imala sam teških razdoblja u mom životu, a mislim da je to bilo najteže... Imao je kancer, brzo mu se to širilo, ja sam svaki dan radila tehnologije, koje sam imala iz scientologije na (tada sam bila još tamo)...

Posle nekad u februaru otišao je u bolnicu, nismo mogli više da ga lečimo kod kuće, bilo je strašno naporno, svake pola sata se potpuno oznojio, morali smo da ga okretamo, da mu damo da jede, nije imao više volje do života... I otišao je u bolnicu, tamo su mu dali morfij, zbog bolova...

Kako je teško gledati nekoga kad znaš da umire, a ne možeš ništa uraditi da mu pomogneš... Kako dobro razumijem sve vas, koji ste imali ovakav slučaj...

Ali... meni se desilo to, da sam već kao mala, kao djete pričala sa svojom sestrom o tome, kako je to čudno da ćemo jednog dana mi svi umreti. Zapravo je moja sestra mene pitala da li je istina da će ona umreti, da će mama umreti, da će svi umreti, a ja sam ju tada - u šestdesetim godinama tešila da će tada, kad budemo nas dve velike već naći lek protiv smrti. Zamislite ljudi! Dobro se sećam toga da sam to isprićala svojoj sestri da bi je smirila, no ni sama nisam uistini verovala u to. Ali tada su baš ljudi išli na Mesec, i rekla sam, pa kad mogu da šetaju po Mesecu, onda će valjda kad tad naći lek protiv smrti.

I evo, 2013 godine, malo posle 14. novembra, kad je Grigorije Grabovoj slavio svoj 50.rođendan ja sam "našla" to, da je nađen lek protiv smrti. I... kako sam bila sretna... kako sam se opustila i zahvalila Bogu, da nisam lagala svojoj sestri.

Kad sam ja čula da smo mi večni, kad sam ja čula da nema smrti, kad sam ja čula da se svi organi mogu regenerisati... da se mogu sve bolesti isceliti... da se mogu ljudi vaskrsnuti... ne samo da se mogu, nego svi ljudi će se vratiti... !!!! Kako sam ja bila sretna... pa ja sam bila najsretniji čovek na svetu.

Jao ljudi, koja radost, koje blaženstvo, koja zahvalnost... Naravno, odmah sam htela moga oca vaskrsnut... No, moram vam kazati, šta se desilo pre 2013 godine, kad sam prvi put čula za Grabovoja. Pa bila sam na radionicama, gde se razgovaralo sa dušama, koje su umrle i pričala sam sa mom tatom. Te 2011 g. je rekao da me već pet godina prati (pisala sam blog sa imenom: "Razgovori sa ocem") ...i da ne smem da budem tužna zbog toga, što je otišao i da ne sme da niko oseća krivnju zbog toga.

Posle sam, na jednom predavanju od Valentine Batiševe o Grabovoju, godine 2014 pitala ju, šta da radim, ona mi je rekla, da kupim knjigu "Vaskrsenje, od sada vaša realnost" i da radim, tako kao što knjiga kaže. No, nisam se usudila knjigu odmah pročitati. Stajala je tamo. Posle sam svejedno pročitala, ali pola nisam razumela. I posle toga, sto i sto puta sam opet počela... a nikad nisam pročitala celu knjigu drugi put.

Još sam tri puta "razgovarala" sa mojim ocem... ili četiri. Jednom je neki medij sam rekao da vidi moga oca na mojoj fotografiji (na fejsu) i rekao je, da kaže da treba da se pobrinem za moju kči... Onda sam pričala sa Antoninom Trunovom o njemu, ona je rekla da je vaskrsnula već puno ljudi i da se nikako ne smem da ustrućavam. Ona je rekla, prvo dva puta joj je bilo malo nelagodno, a sada to radi svaki dan, sasvim normalno. Rekla je da 37 milijardi ljudi čeka na vaskrsenje. I posle mi pokaže kako se radi i radili smo za mog oca... Ona kaže da istegnem desnu ruku, osvetlim ju sa belom bojom i u mislima držim ruku moga oca i predajem mu sva znanja Tvorca i Grabovoja. I mislim na brojčani niz 2145432 (=vaskrsenje) i na njega...

I tako smo došli do 23.aprila 2017, gde sam bila u Opatiji na seminaru kod Inne Jarovaje (Инна Яровая) i na konzultacijama kod nje. Pa ju pitam o drugim stvarima, ona zatvori oči i sve odgovara, kao baba Vanga... žena sve zna! I onda ju pitam o svom ocu, šta je s njime da li je vaskrsnuo, da li opšte oće da se vrati... I Inna počne da priča u prvoj osobi, kao da moj otac priča meni (samo iz drugog tela, imam sve snimljeno)... I kaže: "Primio sam tvoj impuls, više puta. Znam da postoji ova mogućnost da se vratim, ali nije još moje vreme. Projavljivao sam se više puta, ali sam se vratio, sad sam na obuki. Opet ću se ti javiti, bit ću mlađi od oko 40- 45 godina. Prepoznat ćeš me. Volim te."

(db)