PAZITE NA SVOJE MISLI

TREBA DA PAZIMO NA SVOJE MISLI!

Bio je maj 2002 godine. Živela sam u Beču sa svoje dve čerke i mužem, bila sam u šestom mesecu trudnoće sa svojim sinom. Moja starija čerka je išla u prvi razred, a moja druga čerka je imala malo više od godinu dana.

Živeli smo jako skromno, u malom stanu, moj muž je bio na poslu, a ja sam se brinula za decu. Hodala sam sa prvom curicom u školu i išla ju čekati, kad je bio kraj. A kad je ona bila u školi zabavljala sam se sa malom curicom, kuvala, išla po parkovima, kojih u Beču ima puno...

Kad sam bila kod kuće, uvek sam gledala TV vesti (tada još nisam imala internet, dobila sam ga drugu godinu)... I gledala sam njemačke vesti i na RTL su stalno objavljivali o djeci, koja je nestala, pa su jih posle tražili i na kraju su ih našli negde ubijene... Ja sam već tada znala da ne smem da gledam strašne vesti, pogotovo, kad sam bila trudna i imala još malu decu, ali si nisam mogla drugo, nego da sam stalno u 12 uklopila TV i gledala, šta se dogadja u Njemačkoj... I šta se je radilo u mojoj glavi... Strah me je bilo da će se mojoj deci nešto desiti...

I onda su u školi rekli da roditelji ne treba da prate djecu u školu i da ne treba da ih idu tražit... neka budu samostalni.

Došao je ponedeljak... ja čekam na svoju curicu da dodje iz škole... došla je sat vremena posle toga, kad treba da dodje... Kaže da je pričala sa drugaricom pred ulazom njezine zgrade... Ja sam joj rekla, da ću pozvat policijo drugi put... ili sam već bila na tome, da pozovem...

I dodje utorak... nje nema, kad bi trebala da dodđe... oko jedan sat neko lupa na vrata našeg stana (nismo imali zvonca) i kaže: "E sad možeš da zoveš policiju!"... Bila je sva crvena u lice i njena kosa joj je bila sva izmešana... Ispričala mi je šta se je desilo... došla je pre našu zgradu, iskočio je iza žbunja neki čovek, zatvorio joj usta sa rukom, odve u podrum, stavio joj je "ono" u usta i ona mu je to trebala da duva, dok nije izašlo "mleko". Posle, joj je pomogao da stavi torbu na ledja i još mu je ona rekla dovidjenja.

A šta sam ja rekla (u sebi): "Samo da si ostala živa", jer oni dečki u Njemačkoj bili su svi ubijeni.

I onda sam znala da me je sa time Bog opozorio da pazim na svoje misli.

Naravno... odmah smo zvali policiju, odnosno mi smo išli tamo, pa je ona gleala razno razne slike ljudi da bi videli ko je to... ali ga nije našla, nekoliko puta je išla na policiju... do 2005 godine, kad je jedna prostituka rekla da je pobegla od jednog muškarca, koji ju je skoro udavio...pa su ga pošle našli i ispalo da je to on... da je zloupotrebio oko 25 djece u Beču (naravno samo oni, koji su ga prijavili). Bila je čerka sa njezinim ocem na sudu, išao je u zatvor i tamo je za godinu dve uradio samoubojstvo.

Evo, pazite, šta mislite!