O naših starših

~ O našim roditeljima ~

Šta god su nam napravili, morate da znate da vas vole. Iako to nisu nikad znali i umeli pokazati. Koliko ljudi se žale da nisu dobili ljubav svojih roditelja, kad su bili mali. Pa ljubav ste dobili samo sa time, da su vas rodili, da su brinuli za vas. Kad sam ja bila mala, bila sam ljubomorna na svoju sestru, jer je tako jednostavno išla kod tate i mame da su je mazili. Ja nisam nikad išla, sramila sam se. Ali sam napravila jednu stvar... da sam "dobila" ljubav svoje majke. Sanjala sam nešto strašno, pa sam zvala mamu, da dođe i da me smiri... Pa sam posle videla da to "radi", pa sam nekoliko puta tako zvala mamu. Moja sestra nije komplikovala, uzela je svoj jastuk i išla kod mame i tate u krevet da spava. Ja to nisam uradila nikad. Svako ima svoj način...

Mama me je pitala, šta je, rekla je, da će biti sve u redu, poljubila me je, pokrila me sa ćebetom ... i ja sam bila u sedmim nebesima... bila sam tako sretna, da bi od sreće mogla umreti... Ležala sam tamo i nisam se maknula, ostala sam tako, kako me je majka poljubila i pokrila. Nisam drukčije dobila poljubce od moje majke, nisam dozvolila.

I tako... idemo kroz život, roditelji rade za nas, mi smo ljuti na njih, jer nam idu na živce... i posle... kad imamo nekih 30 - 40. godina, naši roditelji počnu da stare, možda je neko od njih već otišao... sve se menja. Mržnja se pretvara u ljubav. Sečam se, kako mi je teško, kad je moj tata otišao...

I sada, živim sa mojom majkom, onom. koja me je pokrivala sredi noći i poljubila me... A preko dana joj to nisam dozvoljavala... još sada ne. Još sada ima neka mržnja među nama... Ali kad mi donese nešto, što zna, da volim...to je ljubav. Tako pokazuje ljubav, ne zna drugačije. Uvek kad vidim ujutro, kad donese za svoje unuke sirnicu ili slatkiše, a za mene moj omiljeni hleb... to je ljubav. Nemojte tražiti u drugom ljudima, da vam pokazuju ljubav na način, na koji oni ne mogu dati. Nemojte tražiti od ljudi nešto, što vam ne mogu dati.

Kad me pita... dali sam prehlađena... to je ljubav! Imam problema da ne zavrtim odmah sa očima i da se uzdržim da je ne napadam. Sve "loše", što imaju naši roditelji, to su uzorci od pre. Niko naših roditelja nije učio, kako se ponašati, mislim učili su se od svojih roditelja. Molim vas, ne krivite jih za ništa. Oprostite jim. Ne treba ništa da jim kažete, ako nećete. Samo jim u srcu oprostite!