MOJ PRVI

Na kraju osmog razreda imali smo u školu malu proslavu, gde su se okupili svi đaki, pa i poneki roditelj je bio pored... Nije bilo tako, kao što je sada, da izgledaju cure, kao da su na modnoj reviji i sve nose visoke pete (sva čast iznimcima).

Ja sam bila svih osam razreda odlična, sa time da sam se na kraju prešvercala, imala sam u prvoj polovini osmog razreda same četvorke i trojke i ako bi ostali tamo u Primorskoj, sigurno bi bila vrlo dobra, a tako smo se u zimskom raspustu preselili u Ljubljanu. Za razliko od naše bivše škole, u Ljubljani je bio nivo škole na moje čuđenje niže i ovde sam sa lakoćom dobijala petice, puno stvari smo učili još jedanput, to sam u prijašnjoj školi več učila. Sve što mi je bilo potrebno, bilo je to, da pazim na času nastave i kad sam bila pitana, samo sam ponovila to, šta je učiteljica rekla... Stvarno sam bila šokirana, sa kojom lakoćom sam završila osmi razred sa odličnim...

No, dan prije slavnostnog završetka moje osnovne škole dobila sam se sa Andrejem, koji je bilo najveći frajer tamo u okolini. Imao je dugu kosu, imao je pege na licu i obučen je bio u talijanske farmerice i jaknu iz đinsa, što je bilo za mene vrlo važno... Najvažnije za mene je bilo to, da je imao dugu kosu. Pa to je bio takav frajer da ja to uopšte ne mogu kazati. Imao je psa dobermana, kog je stalno imao kod sebe. Ja nisam nikad volela pse, pogotovo ne posle toga, kad nam je auto zgazio našeg Luxija, ali ako je Andrej imao psa, onda je to bilo kul, Andrej je pričao štajerskim naglaskom, jer su se oni preselili iz Maribora... kako je to bilo kul.

U pet je počela ona podela iskaza u školi, a ja sam bila potpuno nervozna, potpuno sva iz sebe. Nisam znala šta me čeka... bila sam sve od jednom... zaljubljena i bilo me je strah šta će se desiti... Da li će me pipati... šta oće on od mene... To je bio moj prvi randi u životu i pojma nisam imala, šta me čeka. Nikad u životu se nisam sa nijednim dečkom poljubila, sve u vezi dečka, seksa, golote itd bilo mi je odvratno, a od jednom i nekako privlačno na neki demonski način... Kao... cena za to, da se smem zaljubiti.

U biti ja uopšte nisam prepoznala samu sebe. Bila sam potpuno van sebe od straha, zaljubljenosti, oćekivanja od raznoraznih scenarija, koje sam pročitala u silnim knjigama,,, tada još nismo imali veliko filmova, a meni je bilo četrnaest godina...

U glavnom... u školi je upravnica rekla moje ime, isto tako je rekla, da sam sve razrede škole zaključila sa odličnim uspjehom, videla sam školske drugove, kako mi aplaudiraju, videla sam jednoga, kako me gleda i mislila sam si... bežim ja odatle, idem ja kod Andreja.

Uzela sam knjižicu i negde sam ju stavila, da li u torbu ili gde, i išla sam, trčala sam do onog mesta, gde me je čekao Andrej. Ne znam da li sam poletila ili skočila do tada, samo znam, da sam pitala nekoliko ljudi, koliko je sati, jer me je bilo strah, da ću zakasniti, ili da ga neće biti... ili šta ja znam...

Ja sam se valjda razboljela od svih tih misli i oćekivanja...

Dođem u naše naselje, vidim njega, da sedi na klupi, psa nije imao tada... Ja sam dotrčala do klupe. Pitao me je...zašto nisam ostala tamo u školi... rekla sam: "dosadni su mi"... ili nisam rekla, ne sećam se, da sam bilo šta rekla. On je ustao iz klupe i išli smo jedan pored drugog. Bilo je topao dan u maju, bilo je puno ljudi, koji su šetali naokolo... Vodio me je na jedno mesto, gde nije bilo nikoga i pitao me je: "Da li bi bila moja cura". Ja sam samo klimnula glavom i mislila sam si... ah, to je to, onda nije ništa strašno...
Kad on mene od jednom sa rukom zagrli i povuće moju glavu, koja je bila potpuno omrtvičena ka sebi i nasloni svoje usne na moje usne i isplazi jezik u moju usnu dupllinu... Ja od šoka, strave i užasa nisam znala, da li mi se to stvarno dešava, ili nekome drugome... U tom momentu je bilo u tom udruženju puno sline i bila su dva jezika, jedan je bio potpuno omrtvičen, taj je bio moj, a drugi je tražio nešto po mojoj duplini... To je trajalo dugo... ko to zna, ja mislim da pola sata, ali sam sigurna, da je to trajalo samo minut ili još manje... On se prisesao na moje usne, kao usisivać i nije me ispustio. Neznam, da li je on uživao u tome, ali ja sam od prvog trena, kad je on to uradio gledala, kako da pobegnem od tamo.

I posle nekoliko sati... oću da kažem nekoliko sekundi, ja sam se izmotala iz tog medveđeg zagrljala... možda sam i rekla "adijo"... možda nisam... i trčala kući.

I ležala sam na krevetu i mislila sam... a to je to... da li me on voli... da li to znaći da je zaljubljen u mene... kako je to ljubljenje odvratno... da li će uvek biti tako odvratno... nikad si nisam mislila da će biti tako strašno...ali ujedno sam bila i zaljubljena u njega,... sve pomešano... pa nisam znala, šta da mislim, misli su mislile mene... sve mi se vrtelo od tih misli... kao da sam letela oko naše zgrade... oko Ljubljane i oko celog sveta i raspitavala se...da li me on voli... ko zna, šta je to...da li je to ljubav... koliko ćemo dugo biti skupa... da li će svaki dan doći da me poljubi... kako da dođem do njega... on živi sa roditeljima i bratom i psom...

...

To je bio prvi dan. Došao je drugi ili treći dan, zvonio mi je na vrata, sestra je bila u svojoj sobi, a ja u mojoj, došao je unutra u sobu, ja sam sedela na krevetu, a on legne na mene i počne da me dodiruje. Ja sam počela da vrištim i on je izašao. I to je bio kraj.

...

Videla sam ga za dva tri dana za tim sa novom curom, kako šetaju između zgrada. I čula sam, kako pričaju o meni, da sam "frigidna". :)

Bio je sa tom curom... šta ja znam pola godine, godinu dana... a onda je bio sa drugom.

Nikada nismo pričali o tome. ja sam samo slušala, kad je neko pričao o njemu... za 20 godina sam ga srela, čula sam od neke žene, da živi u kraju pored Ljubljane sa mojo drugaricom iz osnovne škole, meni vrlo simpatičnom, ima dvoje dece. Videla sam ga tada, a bio je totalno drukčiji. Imao je kratku kosu, ne bih ga prepoznala...