KAKO SE JE ŽIVLJENJE SPREMENILO NA PROSTORU, KJER JE BILA JUGOSLAVIJA

ljudi dragi,

šta je mene najviše fasciniralo posle xx godina odkad je Slovenija prva išla van iz Jugoslavije, pa posle svi po redu jedan za drugim... ja sam tada živela u Beču do 2005. godine... mislim, vraćala sam se kući, pa išla natrag, a na kraju 2005.godine sam se vratila...

prvo... što sam primetila, u naselju gde živim se podeseterio broj psa... kao... skoro svaki drugi stan ima psa... pre je bio u jednoj zgradi, gde ima 40 stanova možda jedan pas, a sada ih ima psa 7 - 8.

drugo... primetila sam, da je sve ostalo isto, samo se je izmenilo ime... a pogotovo je bila satanizirana reč "Jugoslavija"... iz svih slovenačkih pesamanestala je riječ Jugoslavija... To je bilo ime srama. A ljudi su se i počeli bojati kazati recimo da su se rodili u Jugoslaviji, ne u Sloveniji, kao ja. Nacionalizam je strašno porastao i jako je počelo biti važno, koje nacionalnosti si. A pre je bilo svejedno. Mi smo živeli u Joglaviji i bili smo Jugosloveni - pogotovo mi, koji smo bili iz porodice, gde su nacionalnosti mešane.

treće... koje mi je baš smešno i bila šokirana sam... prelaz iz nekog ruralnog sistema u supermoderni sistem sa engleskim riječima... recimo... pošto moj tata izvire iz siromašnog sela u Hercegovini pored Crne Gore... ja sam uvek, kad sam išla tamo na posetu gledala, kako ti ljudi nemajo ni vode, ni struje u kući, dobro... u osamdesetim godinama sve to su u glavnom svi dobili... ali posle 2000-te godine ili tamo okolo počeli su graditi velike Shoping Centre, koje svi liče jedno na drugo i meni su recimo potpuno odvratni. To znam, jer ljudi šalju selfije iz tih centara... pa kaže u Podgorici sam, u Subotici sam, u Zagrebu sam, u Zadru sam, u Kumanovu sam = a sve je isto isto isto - bezlično, hladno, mrtvo, ne zna se uopšte, gde je neko, ako ne bi onaj, koji je uradio snimak napisao, da se nalazi u tom i tom kraju...

(db, 3.7.2021)